U doba kada se čini da je najvažnije imati jasne korake, definisane ciljeve i prave odgovore, situacije kada nemamo odgovore, ne znamo šta da radimo i kuda da krenemo mogu da nam se učine kao nepremostive prepreke. Umesto da se osetimo izgubljeno, slabo ili kao da ne znamo šta hoćemo, možemo da otkrijemo drugačiju perspektivu i čudesnu snagu nepoznanica.

Svi krećemo od nepoznatog

Nemanje jasnih odgovora deo je ljudskog iskustva kroz koje svi prolazimo kako rastemo i idemo kroz život. Ljudi koji su ovladali nekom veštinom reći će nam da su ili kretali od potpune nepoznanice ili  često odbacivali i ono što su mislili da znaju kako bi dosegli majstorstvo.

Doneti odluku može da nosi rizik da smo odbacili nešto potencijalno bolje ili napravili potpunu grešku. Zato je nesigurnost koju osećamo u ovakvim situacijama prirodna, posebno kada se susretnemo sa morem različitih mogućnosti.

Pozitivna strana nesigurnosti ili šta može da nas nauči mudrost početničkog uma

Stanje početničkog uma je drevna mudrost koja kaže da situaciju sagledamo kao da je prvi put vidimo. Da obrišemo i ono što smo o njoj znali i probamo da se opustimo u tom doživljaju nepoznatog. Tako kada ne znam doživimo kao osnovu za radoznalo posmatranje možemo da primetimo novo i više nego pre.

Ovaj pristup iako ne mora iz prve da nam donese odgovor, može da nas rastereti neprijatnosti koju izaziva nepoznato i da spoznaju da nesigurnost nije ono što nas čini već je vezana za datu situaciju. Isto kao i da ta nesigurnost može da nam donese nove perspektive i spoznaje koje nismo imali u vidu.

Kada ne znam budi kreativnost i stvaranje

U našoj je prirodi da stvaramo, pronalazimo odgovore i rešenja. Kada svoje ne znam postavimo u centar radoznalosti dajemo sebi jedinstveno belo platno za stvaranje nečeg samo našeg.

Tako možemo da dozvolimo sebi da tragamo, probamo, grešimo, probamo na drugi način ili po malo od svega i možda napravimo neki potpuno nov, jedinstven spoj, odgovor ili rešenje skrojeno prema nama.

Buđenje osećaja do odgovora

Kada odgovor nije očigledan pomoć u nalaženju rešenja može da stigne iz tela u vidu signala koje nam telo šalje.

Rasterećujući sebe pritiska da moramo da imamo jasne odgovore možemo da se spustimo u osećaje unutar svog tela, pratimo dah, pokret, doživljaje udobnosti i unutrašnjeg postora. Na ovaj način dobijamo mnogo više od potencijalnog odgovora: spoznajemo samu suštinu svog bića i otkrivamo načine na koje da ga najbolje podržimo.

A odgovori tada često stignu kao proizvod takvog odnosa sa samim sobom. Da potvrde ono o čemu je još Tolkin pisao: “Sve što je zlato ne mora da sija, Nisu svi koji lutaju izgubljeni;”.