Većina ju je znala kao sestru oskarovca Stiva/Stojana Tešića (nagradu je dobio za scenario filma “Breaking away”, 1980. godine), a manji broj i kao glavnu junakinju i glumicu u filmu “Nađa u Parizu”, slavnog francuskog reditelja Erika Romera. Ipak, Nađa Tešić je i sama imala buran život i bogatu karijeru: sorbonski đak, potom univerzitetski profesor, dramski i pisac scenarija, a ispostaviće se – i romanopisac. Ova doživotna aktivistkinja i poklonik Če Gevare, zbog kog će je dvehiljaditih godina zamoliti da ne dolazi u majici sa njegovim likom u jedan njujorški kafić u kom je godinama sedela, u romanu “Buntovnica u senci” ovekovečila je rodno Užice i život običnih ljudi u neobičnim, ratnim i revolucionarnim vremenima.

Ali, paralelno s pričom o društvenim promenama, sa kojima se ljudi iz njene kuće, ulice i grada sreću, kroz svoj alter-ego Anu, Nađa, u stvari, priča priču o položaju žene u patrijarhalnom društvu i tragičnom arhetipu ženske sudbine na Balkanu, ali i o filozofiji palanke. Komšije su tu, prve da priskoče kad treba iskopavati decu iz ruševina posle bombardovanja, ili da pozajme parče hleba. Ali, prve su i kada treba glasinama i tračevima krojiti nečiju sudbinu, suditi i osuđivati na “plemenskim savetima”, uz kafu, prvo od ječma, a zatim i pravu. Tu su da održavaju kruta palanačka pravila koja ih, na neki način, štite, jer im stvaraju iluziju da se kreću u poznatom svetu u trenucima kada je sve oko njih nepoznanica, turbulentno, nestabilno i promenljivo.

To rađa i gomilu simpatičnih i smešnih scena, naročito sa meštanima okolnih sela, koji ne mogu da se naviknu na obraćanje sa “druže”, pa brkaju “druže” i “gospodine”, dok ne završe sa “gospodine druže”.

Ipak, u fokusu romana je odnos majka – kćerka u patrijarhalnom društvu. Majka podiže Anu i (mlađeg) Bracu sama, pošto je muž, kraljev oficir, emigrirao. Ova, fizički i psihički snažna žena, ponaša se često kao kućni despot, favorizujući sina. Možda bi neko pomislio da ne voli kćerku, iako će baš ona uleteti prva posle bombe da je spasi. Taj neko bi se prevario. Nije ovde u pitanju neljubav. Ovde je u pitanju naučen model ponašanja i ogorčenje jer se rodila devojčica, koja će celog života morati da nosi tešku balkansku sudbinu kao breme. I samu majku, dok je bila petogodišnjakinja, njena majka ostavila je u šumi, pošto je imala previše dece koju nije mogla da prehrani. Devojčicu je spasilo čudo i otac, kad se vratio kući i video da je nema. Na oca je fizički i ličila, kao što je i Ana ličila na svog. Unapred žaleći njenu sudbinu kao buduće žene, majka će činiti upravo ono što je sama celog života mrzela – neće joj dozvoljavati da se odmakne od rodno predodređene uloge, teraće je da uči da kuva i sprema, da bi mogla da se uda, tući će je kad pomisli da bi mogla da izađe na loš glas, nerviraće je Anina načitanost i prezir prema kafenisanju i tračevima, njena različitost i iskakanje iz banalizovanog ženskog principa. Neće priznavati da ljudi gledaju njenu kći jer je lepa, iako mršava i plava na oca, a ne snažna i sa mastilo crnim očima kao što ih ima ona. Misliće majka da ljudi gledaju Bracu, jer “ne može svako da rodi muško”. Ali, istovremeno će biti ponosna zbog Aninih ocena.

I Ana će gajiti antagonistička osećanja prema majci. Istovremeno će je voleti i mrzeti, žaliti je i prezirati svet koji ona predstavlja, ali i diviti se njenoj snazi.

Mnoštvo je situacija koje pokazuju kakav je bio položaj žene u to vreme i koliko su se razlikovala proklamovana revolucionarna načela o jednakosti od onoga što su one živele.

Takođe ćemo svedočiti rastu socijalne nejednakosti u društvu formalno jednakih. Nađa Tešić verno slika Srbiju i Jugoslaviju sredinom dvadesetog veka, razapetu između sela i grada, njive i fabrike, komunizma i sna o zapadnom blagostanju. Njena Ana nema dilemu kojoj strani pripada i koje ideale neće izneveriti, pa zato, tiha i stdljiva, ali odlučna, ostaje – buntovnica u senci.

Roman je napisan na engleskom, budući da se majka Gospava sa sinom Stojanom i kćeri Nađom odselila 1954. u Čikago, gde ih je čekao otac. Najveći deo zrelog života Nađa će provesti u Njujorku. Za ovaj prevod zaslužna je Radmila Nastić, koja je Nađu i lično poznavala, a izdavač je “Prometej”.