Moja Nova godina

Nisam nešto luda za dočecima, i to ne samo zbog moje lične situacije usled koje ih vezujem više za posao nego za uživanje. Nekako mi je ta noć oduvek stvarala pritisak da moram da se ultimativmo dobro provedem, da to mora da bude nešto specijalno, pa onda razmatranje da li sam pozvana tamo gde želim, pa da li ću ja nešto organizovati, pa koje su sve opcije i sa kim ću, pa onda kad odem negde svi ti euforični i prenaglašeno srećni ljudi sa kojima nekako ne prolazi uobičajeno pozdravljanje, nego kao da moram i ja da napravim to presrećno lice.

Ako ne računamo neke dočeke kada sam nastupala i uživala i tokom nastupa i posle, najbolji doček mi je bio pre dosta godina u jednoj brvnari na vrhu planine. Samo nas petoro, vatra, sneg, meso na štapićima koje pečemo na toj vatri, i topljenje snega za piće, kada smo slučajno shvatili da nemamo više vode. I celo planiranje samo par sati ranije.

Ovi unapred isplanirani dočeci u civilizaciji, sa puno sveta, koji ti je i poznat i nepoznat, to mi nešto, i pre kovida, a i sad, i nije omiljeno.

Ali to sve ne znači da nisam ozbiljan fan Nove godine i Božića. U idejnom, ali i u vizuelnom smislu. Novi početak, zajedništvo, ljubav, ali i jelka, ukrasi, prskalice, svetiljke, crveno, sneg, ruska salata, pokloni, oblačenje u šljokice, novogodišnje pesme, prvojanuarsko izležavanje.

Posebno uživam u tome da mi kuća bude u specijalnom bajkovitom izdanju, pretrpana svetiljkama, sa jelkom koja mora da bude prelepa i jedina takva na svetu. Na dve-tri godine totalno menjam pristup dekoraciji i figuricama, u poslednjih deset godina sam se kretala od minimalizma i zemljanih tonova, preko samo bele boje, do totalnog kiča sa šljokicama i svim mogućim bojama.

Kad malo bolje razmislim, Nova godina je jedino doba kada, ne da ne izbegavam klišee, nego ih slavim. Kao kada dođe do smišljanja u čemu ću dočekati ponoć. Skoro uvek su to dve opcije – crveno ili šljokice.

I nikako nije nebitno u kojoj ću se pižami probuditi prvog januara.

Ja sam u stvari za Novu godinu kostimograf i scenograf svog novogodišnjeg filma. I uživam u tom procesu, naročito što sam i glavna glumica. Ove godine sam čak i snimila tri nove autorske novogodišnje pesme, da iskažem svoju ljubav prema ovom periodu i kroz muziku.

Sve moje praznične fiksacije vezane za dekoraciju stana, hranu i garderobu, našla sam u Merkatoru. Dekoraciju i hranu u hipermarketu, (koji sada ima i deo sa Kare nameštajem, a standardno fantastičan izbor prehrambenih proizvoda), garderobu u Moni i Frateli&amici-ju, pižame u Lindexu.

Stvarnost nam i nije nešto, ali zato niko ne može da zaustavi našu maštu. A kada je pustiti da buja i cveta, nego za novogodišnje praznike. Srećna svima Nova godina!