U „Rokoko kalendaru“ Muharem Bazdulj otkriva kada se prva glumica pojavila na pozorišnoj sceni i ko je prvi zasvirao električnu gitaru

Samo dan pošto su Francuzi potpisali kapitulaciju, Hitler je, 23. juna 1940. godine, prvi i jedini put otputovao u Pariz. Obišao je Parisku operu, Luvr, Jelisejska polja, Trijumfalnu kapiju i, na kraju, Palatu invalida. U ovoj poslednjoj ćutke je stajao uz Napoleonov sarkofag, pognute glave.

Bila je to svojevrsna kopija identične scene, samo sa drugim akterima, iz 1806. godine, u Postdamu. Tada je, upravo tako, ćuteći i pognute glave, Napoleon stajao kraj groba Fridriha Velikog. Četiri godine kasnije, firer će narediti generalu Fridrihu fon Holticu da neprijatelj „ne sme da uđe u Pariz, osim kao na polje ruševina“. Poruka je bila jasna – niko više ne sme da vidi „grad svetlosti“ onakav kakvog ga je Hitler video. General ga, srećom, nije poslušao.

Ovo je samo jedna od crtica vezana za određeni datum, u knjizi Muharema Bazdulja „Rokoko kalendar“. Tristo šezdeset pet je takvih crtica za isto toliko dana u godini. U njima su ispričane priče vezane za poznate ili sasvim zaboravljene ličnosti, od kojih se mnoge nikada neće naći ni u jednom udžbeniku istorije. Ipak, upravo od takvih događaja sazdana je celokupna istorija čovečanstva. Svi ti teniski turniri, fudbalske utakmice, koncerti, filmske premijere, mirovni pregovori, sve te prepiske, dnevnici, sva ta rođenja i smrti – srž su našeg postojanja i bez njih ni istorija, ni čovek ne bi bili takvi kakvi su danas.

Među brojnim zanimljivostima iz sveta sporta pažnju privlači tenisko finale Rolan Garosa od 11. juna 1938. U njemu su rekete ukrstili Amerikanac Don Badž i Čeh Roderik Mencel. Obojica su u polufinalu pobedila Jugoslovene – Badž Josipa Paladu, a Mencel Franju Punčenca! Badž je zatim pobedio i Mencela i postao prvi teniser koji je u istoj godini osvojio sve turnire iz Grem slem serije. Mencel je, pak, bio fudbalski golman, strastveni svetski putnik i novinar, koji je radio sa Kafkinim prijateljem i biografom Maksom Brodom.

Bazdulj nas podseća i na neke značajne žene. Tako njegov 25. jun (1678. godine) obeležava jedan doktorat iz filozofije, dodeljen na Univerzitetu u Padovi. Dobila ga je Elena Lukrecija Kornaro Psikopija – prva žena koja je doktorirala filozofiju. Rođena kao venecijanska plemkinja, još pre svoje sedme godine znala je klasični grčki i latinski, a zatim i francuski, španski, hebrejski i arapski jezik. Doktorirala je sa 32 godine, a od tuberkuloze umrla sa 38.

Samo dan kasnije, ali 1948. godine, američke novine „Njujorker“ objavile su priču koja je uzburkala javnost. Celog leta redakciji su stizala pisma negodovanja. Reč je o čuvenoj „Lutriji“ Širli Džekson, koja danas važi za jednu od najboljih priča ne samo američke, već i svetske književnosti. O njoj su pisani eseji i doktorske disertacije, a čitaoce i dalje šokira neočekivani kraj.

Većina verovatno nikada nije obratila pažnju na datum rođenja književnika Milana Kundere. Slavni pisac rođen je 1. aprila (1929, u Brnu). Čovek koji se rodio na Svetski dan šale proslavio se upravo romanom – „Šala“, a svom rođendanu, primećuje Bazdulj, ostaće veran i naslovima knjiga „Smešne ljubavi“ i „Knjiga smeha i zaborava“.

Autor podseća i na rođenja ili smrti mnogih pisaca, muzičara, filmskih umetnika, od naše Jelene Dimitrijević, preko Virdžinije Vulf, Danila Kiša, Borhesa ili Dostojevskog, do Lenarda Koena, Bili Holidej, Kurta Kobejna… Ali primećuje i da je 3. aprila (1882.) ubijen najčuveniji razbojnik i revolveraš Džesi Džejms, o kom će kasnije biti snimani filmovi; da je 12. avgusta (1851.) patentirana najpoznatija mašina za šivenje „singerica“; da je 25. jula (1965.), na Njuport folk festivalu, Bob Dilan prvi put u istoriji upotrebio električnu gitaru; da se 8. decembra (1660.), na engleskoj pozorišnoj sceni, prvi put pojavila glumica (dotle su ženske uloge igrali muškarci). Piše i o Doroteji Erksleben, koja je 13. novembra (1715.), kao prva žena u Nemačkoj, završila Medicinski fakultet i prva u svetu od lekarske komore dobila dozvolu za praksu. Piše i o glumici Lidi Barovoj, rođenoj 7. septembra (1914.), u Pragu, koja će ostati upamćena kao Gebelsova ljubavnica, zbog koje je i Hitler morao da interveniše. Zanimljiva je i crtica vezana za 14. februar (1989.), kada je u londonskoj grčkoj pravoslavnoj Crkvi Svete Sofije služen parastos za engleskog pisca Brusa Četvina. Četvin je preminuo od AIDS-a, a u pravoslavlje je prešao četiri godine ranije, na Atosu. Parastosu je prisustvovao i pisac Salman Ruždi, i to baš u trenutku kada je ajatolah Homeini u emisiji Radio Teherana pročitao fatvu kojom ga osuđuje na smrt.

Mnogo je zanimljivih datuma u Bazduljevom odabranom kalendaru, a možda najintrigantniji je 23. oktobar 4004. godine pre nove ere. Tada je, naime, Bog stvorio svet. Ili je bar tako, u 17. veku, utvrdio irski biskup Džejms Ašer.

„Rokoko kalendar“ ljubak je pristup ljudskoj istoriji, baš kao što Vikipedija opisuje sam pravac rokoko. Živim bojama slika prošlost i pokazuje koliko su mnogi, naizgled nepovezivi događaji – povezani. Izdavač je Albion Books.