Koliko je rutina zaista delotvorna? Da li su nam stvarno potrebni svi ti rituali o kojima slušamo i gde je granica između slike idealnog jutra koje počinje u zen tišini i stvarnosti?

Meditacija za dobro jutro verovatno je nemoguća misija kada spremate pospanu decu za vrtić. Do prve svakodnevne šetnje u prirodi možda vas deli sat vremena saobraćajne gužve. Nakon domaće spremljenog obroka čekaju nas sudovi i čišćenje. Još jedna članarina propada jer umesto treninga telo vapi za snom dok mesto novo kreirane rutine zauzima osećaj krivice da nismo ispunili očekivanja koja smo sami sebi postavili.

Rutina je čest odgovor koji nam se nudi za naše stresom preopterećene živote dok istovremeno upravo rutina može da nam postane izvor stresa.

Rutina je u manjoj ili većoj meri prisutna u našim životima čak i kada o njoj ne razmišljamo. Mnoge navike koje imamo počele su upravo rutinom koja nam se neprimetno uvukla u svaki dan: jutarnja kafa pre ili posle tuširanja? uz čitanje vesti ili mailova? oblačenje pa doručak ili preskakanje doručka? Sve ove naizgled beznačajne male odluke čine deo naše routine.

I dok su za nekoga jutra različita, za većinu nas slede određeni ritam o kojem ne razmišljamo previše, što je jedna od prednosti rutine. Jer zamislimo da svakoga jutra odlučujemo upravo o ovim pitanjima.

Rutinske radnje nas rasterećuju pritiska ovakvih malih odluka i dopuštaju da energiju i vreme trošimo kreativnije.

Kako nastaje rutina

Kako smo tako lako usvojili te rutinske radnje na prvom mestu? Nauka se slaže da težimo da ponavljamo ona ponašanja koja nam prijaju i posle kojih se osećamo dobro. Kada ih dovoljno puta ponovimo, takva ponašanja postaju naša rutina, koja dalje može, ali ne nužno da preraste u naviku.

Šta može da nam donese rutina

1. Rutinom stvaramo predvidljivost, doživljaj sigurnosti i stabilnosti što sve utiče na smanjenje i bolju kontrolu stresa.
2. Rutina može da bude pouzdana radnja kojoj se vraćamo bez obzira na spoljne okolnosti, te se posebno preporučuje za prolaženje kroz teške životne periode.
3. Dobro utvrđena rutina doprinosi psihofizičkom zdravlju, uspostavlja ciklus sna, oporavlja naš bioritam i pomaže da usvojimo dobre navike.
4. Rutinom negujemo i svoje samopouzdanje jer postajemo izuzetno dobri u svemu što redovno i dovoljno puta ponovimo.
5. Iako može da se učini da nemamo vremena, rutinom štedimo svoju energiju i oslobađamo prostor za kvalitetnije provedeno vreme.

Kada rutina postaje izvor stresa.

Previše komplikovana rutina, ona koja traži mnogo novih radnji ili prevelike promene na koje u tom trenutku nismo spremni lako može da postane neodrživa i da nam doda stres umesto da ga oduzme.

U želji da što pre nadoknadimo propušteno, najčešće se opteretimo sa previše novih zahteva koji se ispostave neodrživi. Kada se ustalimo u prvom malom koraku nove rutine, povratimo kvalitetniji san recimo, imaćemo više volje i energije da dodamo i sledeći korak.

Sve ono što želimo u svakom svom danu ili makar redovno, potrebno je da pažljivo biramo. Neophodno je da se rutina uklopi u naš način života, naše potrebe i najvažnije, da to budu radnje koje volimo, posle kojih se osećamo dobro. Samo tako ćemo poželeti da ih ponovimo.

Kako da uvedemo rutinu koja nam odgovara

1. Šta želim od nove rutine

Bez obzira da li je odgovor više energije, bolje zdravlje, unutrašnji mir, vreme da radimo ono što volimo ili bolji odnosi, kada imamo jasan odgovor zašto nešto radimo, lakše ćemo uklopiti novu rutinu u postojeći ritam.

2. Da li su mi sve te aktivnosti potrebne

Kao nastavak prve stavke, kada razumemo šta želimo od routine, verovatnije je da ćemo izabrati i probrati one aktivnosti koje nam koriste, nasuprot onih koje su u trendu ili za koje drugi misle da nam trebaju.

3. U skladu sa životnim dobom i okolnostima

Važno je da rutina odgovara periodu života u kojem smo i da je skrojimo tako da odgovara našim potrebama. Nije nam potrebna ista rutina u dvadesetim i četrdesetim, kada živimo sami ili u velikoj porodici, radimo u smenama ili od kuće.

Rutina zavisi i od našeg bioritma. Ako smo noćna ptica, rutina koja podrazumeva rana ustajanja može teško da nam padne.

4. Manje je više kada je rutina po sredi

Rutina može da bude veoma jednostavna i minimalna. Na primer odlazak na spavanje i ustajanje uvek u isto vreme je mala promena koja ne zahteva previše. Ključ je dakle da prepoznamo kako već postojeće svakodnevne radnje možemo da prilagodimo i u njih udenemo ponešto novo.

5. Uživanje kao mera za dobru rutinu

Možda najvažnije je da nam se nova rutina sviđa i da u njoj pronađemo osećaj zadovoljstva. To ne isključuje intenzivan trening ili redovnu fizičku aktivnost makar i po kiši. Ideja je da pronađemo šta nam se dopada u toj novoj aktivnosti ili da je prilagodimo sebi tako da je učinimo zabavnijom. Možda svakodnevnu šetnju spojimo sa omiljenim kapućinom ili novim patikama samo za tu priliku.

Važno je da je obojimo onako kako se nama sviđa, jer ćemo samo one aktivnosti u kojima uživamo ponoviti dovoljno puta da ih pretvorimo u rutinu koja nas rasterećuje.

Rutina ne mora da bude ni striktna ni dugoročna. Kako se menjaju naše životne okolnosti, potrebe i želje, tako se menja i naša rutina. Zapravo veoma je dobro da naša rutina bude fleksibilna i podrži sve promene koje su sastavni deo života. Na kraju krajeva, rutina treba da služi nama a ne mi njoj.