OMAŽ DIKENSOVOM BOŽIĆU: Ali Smit u “Zimi” poručuje:uprkos svemu, lepota će spasiti svet

Upravo ovih decembarskih dana, pre 180 godina, iz štampe je izašla legendarna “Božićna priča” Čarlsa Dikensa. Njegovog Ebenezera Skrudža, staru škrticu, posećuje duh bivšeg poslovnog partnera Džejkoba Marlija, kao i duhovi prošlih, sadašnjeg i budućih Božića. Posle ovih poseta, Skrudž postaje drugačiji čovek. Kroz “Božićnu priču” Dikens podseća na probleme ondašnjeg britanskog društva i poziva na samilost i razumevanje.
Poznata škotska spisateljica Ali Smit čini isto to, 170 i kusur godina kasnije. Suočava nas sa svetom posle Dikensa i ljudskom prirodom koja se nije mnogo promenila. Kao omaž ovom velikom piscu, ona okuplja za božićnom trpezom neobičnu četvorku – otuđene članove haotične, netipične porodice Klivs, koji će biti prinuđeni da iskorače iz svojih uloga. Prazničnu gozbu, ali sa praznim frižiderom jer nije uspela da podigne novac u banci, priređuje Sofija, vlasnica profitabilne firme, samohrana majka, koja živi na selu. Sofija celog života misli da je mudra i razumna, baš kao što joj ime govori, ali čini mnogo toga suprotnog. Baš kao i Dikensovog Skrudža, i nju će u snovima pohoditi jedan duh.

Božić će joj u goste dovesti sina Artura, Arta, rastrzanog između sveta tehnike i tehnologije i nezaprljane prirode, čiji deo želi da bude, ali ne uspeva. Art se neposredno pred praznik posvađao sa devojkom, ali ovu činjenicu skriva od dominantne majke, pa plaća Luks, emigrantkinju iz Hrvatske, da glumi njegovu partnerku. U kući će se naći i Sofijina sestra Ajris, ekološka aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, sa kojom sestra ne govori pune dve decenije…
Ali Smit postavlja ove likove na “pozornicu”, stavljajući ih u delikatnu situaciju, nalik jednom malo poznatom Šekspirovom komadu (“Simbelin”). Ona traži od njih da “izađu iz sopstvenih glava, ili da bar vide i čuju ono što se događa ispred njihovih očiju i oko njihovih ušiju, da bi shvatili da su u istoj drami, u istom svetu i da su deo iste priče.”
I dok praznici odmiču, sloj po sloj sećanja se polako ljušti, otkrivajući nam ne samo napukle međusobne odnose, već i političke zabrinutosti i strah od budućnosti pred britanski izlazak iz EU.

Ali, božićno okupljanje donosi mnogo više od suočavanja sa duhovima prošlosti. Donosi određeno prosvetljenje, za koje je, naravno, shodno svom imenu, zadužena Luks (svetlost). Donosi i utehu u umetnosti, muzici i čistoj lepoti prirode i okolnog pejzaža, koji sa oštrim liticama i vetrovitim plažama, postaje snažna metafora ljudskog stanja. Podseća istovremeno i na našu krhkost i na trajnu snagu.
Kroz lične priče, Ali Smit se osvrće i na opštu istoriju, trku u nuklearnom naoružanju i proteste, pesticide i različite otrove u hrani i životnoj sredini, otuđenost, odnos prema migrantima, licemerje… Ona pre svega istražuje kako prošlost oblikuje sadašnjost i kako se priče prenose i reinterpretiraju, odnosno kako istorija odjekuje u naizgled običnim detaljima naše svakodnevice.

“Zima” je deo književnog kvarteta koji čine četiri romana, locirana u četiri godišnja doba. U pitanju je svojevrsni eksperiment, u kom autorka opisuje globalno važne događaje koji su se odvijali tokom pisanja tih knjiga, ali i postavlja ključna pitanja kakvi smo zapravo, koliko živimo u lažima i koliko glumimo da smo neko drugi.

Poziva na lično preispitivanje i božićno praštanje. Ujedno slavi umetnost, lepotu i uspostavljanje ravnoteže. Poručujući da je lepota pravi način da se stvari poprave i postanu bolje, ona kao da nas pita: jeste li otvorili srca za to?