“Kronika sretnih trenutaka” rediteljke Snježane Banović, velike ljubavi Džonija Štulića

“Provedimo vikend zajedno”, “Volim te kad pričaš”, “Usne vrele višnje”, “Život običnog tempa”… Bilo koju od ovih Azrinih pesama da pustite, ne samo da će vas vremeplov vratiti u lude osamdesete, na zagrebačke filigranske pločnike, već i u jednu od najlepših “novotalasnih” ljubavnih priča – između rok ikone Branimira Džonija Štulića i mlade studentkinje Snježane Banović. Jer, upravo ovi naslovi pesama posvećeni su njoj.

Bukerovac Georgi Gospodinov u “Vremenskom skloništu” sprovodi zamišljeni referendum – u koje godine bi članice EU želele da se vrate. U većini država pobeđuju upravo te – šašave osamdesete.

U knjizi sećanja “Kronika sretnih trenutaka – odlomci iz ludih osamdesetih”, koju je u Zagrebu objavila Fraktura, a u Beogradu istovremeno Geopoetika, rediteljka i univerzitetska profesorka Snježana Banović piše ne samo o Štuliću, već pre svega o vremenu kada je muzika bila odraz stava mladih, koji su verovali da njome podstiču tektonske promene u Jugoslaviji. Bilo je to vreme osvajanja ličnih i kolektivnih sloboda, kada se po cele dane i noći stajalo ispred kafića ili sedelo do zore po privatnim stanovima i, u oblacima dima, raspravljalo o bendovima, pozorištu,, filmu, novinskim tekstovima, zabranjenim knjigama i predstavama. Ali i o odeći koja je počela da stiže iz inostranstva u retke “komisione”, o prvim domaćim farmerkama, “grundingovim” televizorima u boji, prvim picerijama, po ugledu na italijanske, i prvim ekskluzivnim klubovima koje su otvarali bivši sportisti. Cveta omladinska štampa, u stalnom sukobu sa političkim autoritetima, rađa se feminizam, razvija eksperimentalna umetnost, klima u državi se radikalno menja.

Ono što je za Beograd potez od SKC-a, do klubova Zvezda i Akademija, za Zagreb je Duhanski put, transverzala koja povezuje kafee Blato, Zvečka i Kavkaz. Stroge su podele na rokere, tzv. “hašišare”, pankere i šminkere. Izgled i izbor muzike pokazuju odnos prema okoštalom, “dosadnom” društvu, u kom mlade više ne nosi žar radnih akcija, a parole im zvuče kao fraze.

Bilo je to doba kada su stasavali Film, Azra, Prljavo kazalište, kada je zbog Masima Savića Bebi Dol putovala vikendom u Zagreb, kada se na sceni pojavljuju Oliver Mandić, Ekatarina Velika, Partibrejkersi, kada partijske duhove u Sloveniji bude Laibach i pokret “Neue Slowenische Kunst”… Na pozorišnim daskama i u Beogradu i u Zagrebu voljeni su Mira Furlan i Rade Šerbedžija. Za predstave KPGT-a Ljubiše Ristića traži se karta više. Vreme pred tmurne devedesete, kada sve blješti od mladosti, boja i nota, kao u inat sve većoj ekonomskoj krizi i nestašicama benzina, praška i kafe.

Pored podsećanja na period kada su domaći rokeri, po prvi i poslednji put, uspevali da ostvare vrtoglave tiraže ploča, Snježana Banović priča i finu, intimističku priču o tome kako su nastali pojedini stihovi, njoj posvećeni. Priča kako se jednog aprilskog dana 1981. bicikl zaustavio tik ispred, a nasmejani mladić s “rej ban” naočarima, skinuo biciklističke rukavice i uperio ih ka njoj uz reči: “Ti si moja!” Scena filmska, a glavni akter Džoni Štulić.

Seća se i kako je prvi put, sa 18, sa Štulićem išla sama za Beograd i kako su ručali kod Bregovića, u stanu iznad JAT-a (danas poslovnica Air Srbije, kod Crkve svetog Marka). Pa kako je Džoni doživeo šok kada je jednog nedeljnog popodneva pozvao Jasenka Houru (frontmena Prljavog kazališta) i čuo do tada nepoznat ženski glas, koji kaže, baš kao u Krležinim “Glembajevima”: “Gospon ne može da se javi jer komponira”. Dva puta je bilo zakazano Džonijevo i Snježanino venčanje i dva puta otkazano.

Na kraju je raspakovala kofere i odbila da mu se pridruži u Holandiji. Tako je Džoni prekinuo kontakte sa domovinom, a Snježana tokom godina polako gubila jednog po jednog zajedničkog prijatelja – neki su odlazili, a neki umirali, plaćajući danak boemskom životu, alkoholu, drogi… Na kraju je izgubila i državu i probudila se u novoj, ali to nije tema ove priče.

“Kronika sretnih trenutaka” zaista opisuje sretne trenutke jedne generacije, one rođene 60-ih, koja je verovala da umetnošću, ljubavlju i muzikom može da promeni svet.