Žensko pismo – večiti predmet diskusije. Da li postoji ili ne postoji ono što nazivamo ženskom književnošću? I koja je njena uloga? Pre svega, to je davanje slobode ženama koje su veoma dugo bile marginalizovane, potom uloga u preispitivanju stereotipa i društvenih normi. Mnoge autorke ženske književnosti koristile su svoj rad za istraživanje pitanja kao što su rodne uloge, seksizam i diskriminacija. Time su pomogle podizanju svesti o ovim pitanjima i podstakle na  raspravu i promene. Žensko pismo takođe je pružilo prostor ženama da zamisle različite mogućnosti za svoje živote i premoste ograničenja koja im društvo često nameće.

Kako nam se bliži Međunarodni Dan žena, a verujući da svako od vas ima bar jednu dragu ženu kojoj želi da stavi do znanja koliko je ceni i voli, odlučili smo da vam pomognemo u odabiru savršenog poklona. Imajući u vidu sve velike stvari koje nam je ženska književnost donela i koliko je žene osnažila, smatramo da za Dan žena ne postoji bolji poklon od savršenog primerka ženskog pisma i zato vam preporučujemo 5 savršenih knjiga za Osmi mart.

1. Svetkovina, Magdalena Blažević

Kad već govorimo o ženskoj književnosti, prvo moramo da spomenemo jednu od najtalentovanijih i najboljih regionalnih autorki – Magdalenu Blažević. Svetkovina je zbirka od 25 priča koje govore o ženama u jednoj vrsti zatočenosti, ženama koje su učinile nešto što bi njihovo okruženje smatralo strahotnim, ženama čiju prirodu pritiska upravo sredina u kojoj se nalaze. A ta sredina je seoska, strogo tradicionalna i patrijarhalna. Svetkovina nam otkriva sve ono što se inače skriva, sve one stvari koje ljudi rade, ali paze da niko ne vidi. Ovde se radi o ženama koje se u bezizlaznim situacijama bore za goli život, ali i o onima koje zbog potrebe za nežnošću srljaju u propast. Ova knjiga postavlja pitanja o slobodi, osuđivanju i predrasudama, greškama koje pravimo u životu i putevima koje biramo. Sve su to teme o kojima raspreda Magdalena Blažević, dok svojom izvrsnom naracijom oblikuje nešto što se prosto i jednostavno zove – veličanstvena književnost.

2. Uputstva za spasavanje sveta, Rosa Montero

Nakon jedne ozbiljne, prelazimo na knjigu za koju smo sigurni da će svakome ko je pročita ulepšati dan i život. Rosa Montero je velika španska spisateljica, a u njenom romanu Uputstva za spasavanje sveta, pratimo četvoro junaka. Svi su usamljeni i svako od njih je izgubio nešto veoma važno u životu. Prvi od njih je taksista Matijas kom je umrla žena koju je mnogo voleo i sada živi sam. Danijel je doktor koji radi u urgentnom centru i koji je na neki način imao veze sa smrću taksistine žene. Užasno je usamljen i po ceo dan igra grice kojima je postao opsednut i u kojima je sebi stvorio ceo jedan virtuelni život. Treći junak, odnosno junakinja je starica Serebro, koja se opija u lokalnoj kafani, ali iza sebe ima zapravo dugogodišnju naučničku karijeru. I imamo Fatmu, prelepu izbeglicu iz Sijera Leonea koja je pobegla odatle nakon što su je zadesile užasne stvari. Dakle, svi su ovi nesrećnici užasno usamljeni i vode prilično tužan život. Međutim, postoji mnogo stvari koje će ih povezati usput tako da će njihovi životi biti skroz isprepleteni. Na kraju će kroz sve te prepreke naučiti da li postoji recept za spasavanje sveta i, ako postoji – kakav je.

3. Džejn Ejr, Šarlot Bronte

Ako pak imate želju da dragoj ženi poklonite neki klasik književnosti, ne postoji bolja knjiga od Džejn Ejr. Kad čitate ovaj roman, od samog početka vam je jasno da je Džejn jedna dostojanstvena devojka, koja je svesna svojih vrlina i mana i koja veoma oštro reaguje na nepravdu i ima neke svoje principe. Pošto je trpela maltretiranje i šikaniranje u mladosti i detinjstvu, ona ima veliku potrebu da nađe srodnu dušu i nekog ko će je razumeti, ali istovremeno ima i potrebu za slobodom i ta borba se provlači kao neka crvena nit kroz ceo roman. Lik Džejn Ejr je bez sumnje jedan od najlepše kreiranih ženskih likova u književnosti i velika inspiracija svakoj ženi, a scena u kojoj ona bira ličnu slobodu jedan od ključnih momenata ne samo u okvirima ženske književnosti, već i književnosti uopšte

4. Kirka, Madlin Miler

Kirka pripoveda o veštici o kojoj nismo znali toliko mnogo dok Madlin Miler nije napisala knjigu o njoj i njenu verziju priče. Ovde imamo jednu junakinju protiv koje se urotio ceo svet (odnosno Olimp), ali ona je u svemu tome uspela da pronađe svoj način da raste i postane zadovoljna sobom. Kirka je u grčkoj mitologiji poznata kao veštica, ali ova priča nam daje fikcionalizovanu njenu stranu priče. Kad  je otac proterao na pusto ostrvo, Kirka je mislila da će to biti kazna. Ali je u samoći uvidela da ona zapravo ne mora biti kazna i da na tom ostrvu postoji toliko lepota u kojima ona može da uživa. Tako počinje da vežba vradžbine i postaje veoma moćna i opasna čarobnica. Ono što je još interesantno jeste to da ovde nije izostao ni momenat majčinstva ni ljubavi, ali i to da je ništa nije sprečilo u postizanju jednog jedinog cilja – da nauči da voli sebe uprkos svemu i uprkos tome kako drugi na nju gledaju. To je najvažnija lekcija koju od Kirke možemo naučiti i zbog toga je ovo roman koji uvek rado svima preporučujemo.

5. Buntovnica u senci, Nađa Tešić

Poznatija je kao sestra američkog oskarovca, Stiva Tešića, Nađa Tešić, ostala je za života, pogotovo kao književnica, skoro potpuno nepoznata u srpskoj sredini, iako je iza sebe imala četiri romana, nekoliko drama i mnoštvo scenarija. Njen roman Buntovnica u senci smešten je u doba nakon Drugog svetskog rata u jedno neimenovano selo, a glavna junakinja je devojčica Ana koja odrasta u patrijarhalnoj sredini i pokušava da formira sebe kao ženu. Njeni uzori nisu njena majka niti majčine prijateljice koje se svakodnevno okupljaju na trač-partijama oko šoljice kafe, već narodne junakinje, partizanke, ratnice. Ana nema srećno detinjstvo, ali upravo je njena izgradnja sopstvenog identiteta ključna tema ovog romana za koji verujemo da je pravi biser srpske književnosti i da tek treba da doživi popularnost koju zaslužuje.

Žene su kroz istoriju često bile marginalizovane, a njihove priče ignorisane ili odbacivane. Ženska književnost pružila je platformu na kojoj žene mogu podeliti svoja iskustva i perspektive, ali i istražiti pitanja koja su im važna i to davanje glasa iskustvima žena je bila jedna od ključnih stvari u borbi za rodnu ravnopravnost. Pored toga, to je pomoglo u stvaranju raznolikijeg i inkluzivnijeg književnog krajolika, a ženama čitateljkama dalo priliku da vide svoje odraze u pričama koje čitaju. Zato ne oklevajte, nego trk u knjižaru da dragon ženskoj osobi poklonite poklon koji će je osnažiti, podići joj samopouzdanje i – sigurni smo – ostati s njom zauvek.